Naziv restorana može da ukaže o kakvoj je kuhinji reč (domaća, mediteranska, kineska, italijanska itd.), da se veže za mesto, vlasnika ili jednostavno da bude igra reči. Veoma je važno pri odabiru naziva voditi računa da ime bude lako pamtljivo i da ne bude stranih naziva.
Ako se odabere neki strani naziv korišćene reči treba da budu opštepoznate i prepoznatljive i da gosti znaju i umeju da ih izgovore i napišu (bez mnogo etimologije). Kod odabira naziva postoje neki profesionalni standardi: ime treba da je kratko, jasno, zvučno, čitljivo, interesantno, lako za pamćenje i sa što više samoglasnika.
Ukoliko naziv restorana ukazuje da je u pitanju etno restoran sa domaćom kuhinjom i kariranim stolnjacima ne treba enterijer da bude futuristički sa ponudom jela sa primesama molekularne gastronomije. Dakle, jasno je da je za restorane sa takvim nazivom prikladnije da se na trpezi nađu duvan čvarci, Karađorđeva šnicla, srpska zakuska i prebranac u zemljanim posudama.
