Five Star Experience | +381 60 65 65 543; +381 64 147 88 24

office@fse.rs

ČITANJE FRANCUSKIH VINSKIH ETIKETA

vinske etikete

ČITANJE FRANCUSKIH VINSKIH ETIKETA

Piše: dr Snježana Gagić, profesor, konsultant i trener agencije za edukaciju ugostitelja „Five Star Experience“

Što je kvalitetnije vino to će etiketa biti sadržajnija. Da se ljubitelji vina ne bi osećali kao Alisa u zemlji čuda u ovom delu će neke stvari biti pojašnjene. Pre svega, zbunjujuće je to što se na francuskim etiketama ne nalazi sorta grožđa, kao što je to slučaj sa većinom drugih zemalja već samo oblast u kojoj se grožđe gaji. Razlog ove pojave je taj što se karakteristike vina vezuju za teroar. Ovo je praktično rešenje obzirom da ima više od 200 sorti, a u mnogim regionima se vina kupažiraju. Dakle, prva stvar koju treba pogledati je naziv regiona što će biti indikator i korišćenih sorti (svaki region ima propisane sorte koje mogu koristiti). Dok će se na američkoj, srpskoj ili australijskoj etiketi naći kaberne sovinjon, na francuskoj će se naći Pauillac, regija Bordo što će ljubiteljima značiti da je vino kupaža sorti koje se gaje u ovoj oblasti u kojima dominira kaberne sovinjon.

Bordo je region za koji su karakteristične crne sorte i kupaže napravljene od kaberne sovinjona i merloa. Iako je ovo dominantno region crnih sorti u manjoj meri se mogu naći i suva i slatka bela vina napravljena od sovinjon blana i semijona.

Od crnih sorti tu su pored pomenutih i kaberne fran, pti verdo, malbek i karmenere.
U ovom regionu se dominantno proizvode suva vina punog tela.

Vina iz Bordoa dele se na vina leve obale Bordoa i vina desne obale Bordoa, a te dve oblasti razdvaja reka Žironda.

Glavne podregije leve obale su: Médoc, St. Julien, Pauillac, St. Estephe, Margaux, Graves, Pessac-Léognan. Najkvalitetnija vina leve obale nose oznaku premier grand cru classe, a desne obale premier grand cru classe A.

Glavne podregije desne obale su: Pomerol i St. Émilion.

Šampanja je epicentar svetske proizvodnje penušavih vina. Većina su etiketirani kao non-vintage što znači da je u pitanju blend iz više različitih godina. Sorte grožđa su šardone, pino noar i pino menije. Ovde se proizvode šampanjci visoke kiselosti, u suvom stilu, međutim ima i onih slađih. Oznake na etiketi od suvih prema slatkim izgledaju ovako: Brut Nature, Extra Brut, Brut, Extra Dry, Sec, Demi-Sec, Doux.

Burgundija je poznata po crnim (pino noar i game) i belim (šardone) sortama.
Ovde se proizvode elegantna suva vina, lakog tela, kao i šardonei koji variraju od mladih i svežih do onih bogatog ukusa odležalih u buretu.

Burgundija se deli na pet podregija:
Chablis – šardone, osvežavajući iz inoxa;
Côte d’Or – podeljena na predeo Côte de Nuits (uglavnom pino noar) i Côte de Beaune (uglanom šardone). Ovde je najviše locirano najboljih burgundških vinograda;
Côte Chalonnaise – visok kvalitet i crnih i belih sorata;
Maconnais – dobar kvalitet šardonea (poznati Pouilly-Fuissé) i
Beaujolais – dominantno sorta game (novo vino, Božole).

Najviši nivo klasifikacije Grand Cru ima 33 vinograda u Burgundiji, a Premier Cru preko 500. Tu si i tzv. village wine, vina nazvana po selu u kom se proizvodi (Pommard, Mercurey, Rouilly, Volnay).
Bourgogne vina su ona proizvedena iz ove oblasti u bilo kom podregionu.

Alzas je u blizini Nemačke pa nije iznenađujuće što su u ovoj regiji dominantne sorte rajnski rizling, gevurctraminer, pino gri, pino blan i muskat. Iako su većina vina osvežavajuća, suva i nebarikirana ovde se mogu naći kvalitetna desertna vina.
U Dolini Rone se gaje širaz, grenaš i murvedr. Poznata je regija po bogatim mešavinama ovih sorti. Podregioni u severnom delu su: Hermitage, Cornas, Cote Rotie i Condrieu, a u južnom Châteauneuf-du-Pape, Gigondas i Vacqueyras.

Regioni u kojima se proizvode roze su Tavel i Provence.

U dolini Loare se dominantno gaje kaberne fran, sovinjon blan, šenin blan, i melon de burgonj. Slično kao i kod doline Rone, Loara je sačinjena od više podregiona u kojima se proizvode vina specifičnog stila.
Podregije Sancerre i Pouilly-Fumé su poznate po suvom i aromatičnom sovinjon blanu. Divlji i pikantni kaberne fran dolazi iz podregija Chinon i Bourgueil. Voćna, suva roze vina i kvalitetna penušava vina dolaze iz podregije Anjou-Saumu. Bogati melon de burgonj se gaji u podregiji Muscadet, dok se šenin blan od suve do slatke varijante može očekivati u podregijama Savennieres i Vouvray.

Neke odrednice na etiketama francuskih vina:
Appellation d’Origine Protegée – vrhunska vina;
Annee – godina berbe;
Blanc de Blanc – odrednica na penušavim vinima napravljenim isključivo od belog grožđa (100% šardone);
Blanc de Noirs – odrednica na penušavim vinima napravljenim isključivo od crnog grožđa (pino menije i pino noar);
Brut – suvo;
Cave – vinski podrum;
Chateau ili Domaine – imanje gde je vino proizvedeno;
Centenaire – proizvdeno od grožđa koje se tu gaji više od 100 godina;
Côtes – obronci (npr. obronci Rone);
Crémant – penušavac proizveden van Šampanje;
Cru – status vinograda ili vinarije;
Cru classe – klasifikacija vinograda;
Cuvée – mešavina kuće;
Doux – slatko;
Élevé en fûts de chêne – odležalo u hrastu;
Grand cru – najviši nivo klasifikacije. Ima drugačije značenje u okviru AOC/AOP klasifikacije;
Grand cru classe – vino koje je obuhvaćeno klasifikacijom vina leve obale Bordoa;
Indication Géographique Protégée – regionalna vina;
Methode Traditionnelle – tradicionalni metod proizvodnje penušavih vina;
Millésime or Récolte – berba;
Mis en bouteille au château/domaine – flaširano na imanju;
Mousseux – penušavo;
Negociant – vino koje je flaširao distributer i proizvedeno je od kupljenog grožđa ili je kupljeno gotovo vino;
Non-filtré – nefiltrirano;
Pétillant – blago penušavo;
Premier grand cru classe – vino prvog roda Bordoa;
Propriétaire – vlasnik imanja;
Réserve – indikator kvaliteta, ali nije precizno regulisan termin;
Recoltes – vino od grožđa koje je raslo na imanju koje je obično prvoklasno;
Rouge – crveno;
Sur Lie – odležalo na kvascu;
Selection de Grains Nobles – slatko vino;
Vendangé à la main – ručna berba;
Vieilles Vignes – staro vino;
Vin – vino;
Vin de Bourgogne – vino iz Burgonje;
Vin Doux Naturel (VDN) – vino pojačano u procesu fermentacije;
Year – godina berbe.

No Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *