Piše: dr Snježana Gagić, profesor, konsultant i trener agencije za edukaciju ugostitelja „Five Star Experience“
Nakon poslovnog sastanka zapitah Google da mi locira najbliže restorane u blizini lokacije gde se nalazim. Odabrala sam jedan koji mi je po nazivu bio poznat, ali ga nisam do tada posetila.
Na samom ulazu u restoran dočekao me je mladić širokog osmeha uz adekvatan pozdrav. „Dobar dan“, uzvratila sam mu, smešeći se. On potom reče: „Kako ste, ovo-ono?“. Odgovorila sam i zamolila ga da me smesti.
Osetila sam miris cigareta, to mi se nije dopalo. Iz tog razloga sam išla ka stolovima koji su bili do bašte jer je bilo sve otvoreno.
Predložio je sto za četiri osobe. Napomenula sam da ne očekujem društvo. Rekao je da neće smetati jer nema posla. Volela bih da mi je to drugačije saopštio iako je bio iskren. Lepše bi mi zvučalo nešto poput: „Ne brinite, rezervacije u ovom delu su od 3h. Slobodno sedite.“
Postavka je bila veoma lepa: sveži cvet, kvalitetni stolnjaci savršeno ispeglani, ubrusi sa vezenim logom restorana, WMF posuđe, čaše za vodu i vino.
U blizini su se nalazili Dry Ager frižideri puni mesa koje zri. Zainteresovano sam ga upitala šta je to? Objasnio je da tu meso zri, koliko taj proces može da traje, ali je izostalo ono najvažnije – šta to za gosta znači? Kakvo je meso iz tih frižidera i po čemu je ono bolje u odnosu na redovan stejk? Ne znam da li bi me motivisao da sam veći ljubitelj mesa nego što zapravo jesam.
Pošto sam sedela za četvorkom kuver preko puta mene je prebacio samo na desnu stranu stola što je izgledalo dosta neuredno. To je trebao vratiti u servirni sto.
Zamolila sam ga za preporuku paste ili ribe. Ponudio je crne taljatele sa gamborima, još neko jelo i pružio mi adekvatan opis. Veoma lepo poznaje ponudu. Rekla sam da ću ipak pogledati jelovnik pa ću se odlučiti. Drugi konobar je prišao kroz nekoliko minuta i pomogao mi kod objašnjenja nekih jela, ali sam se na kraju ipak odlučila za prvu preporuku.
Stiglo je piće. Konobar je sipao u čašu i uredno odložio flašu. Spustio je ulje i neku so. To nije bilo bilo kakvo ulje, a ni so nije bila obična. Bili su to premijum proizvodi koje on nije prezentovao kao takve i ostali su nezapaženi iako su veoma skupoceni. Ulje je bilo Marina Cvetić, Extra Vergine Biologico, a so ne znam jer je bila u malim belim keramičkim posudicama.
Posle mi je konobar priznao da puno ljudi posoli kafu. Izgleda da ni njima nije objasnio šta je poslužio.
Postavio mi je pribor za pastu, a pri tome nije sklonio postojeći escajg. Stavio je kašiku na desnu stranu, a viljušku na levu iako je trebalo da bude obrnuto. Nosio je bele rukavice, savršeno čiste što je na mene ostavilo lep utisak.
Otišla sam u toalet. Savršeno čisto i mirisno. Na izlazu se nalazi dezodorans i krema za ruke kojima gošće mogu da se posluže. Zaista lepa praksa koju preporučujem.
Veoma brzo mi je stiglo jelo koje je odlično izgledalo i još bolje mirisalo. Savršena kombinacija belog Čerčil tanjira i crnih taljatela.
Konobar je rekao da probam ulje i so. Nisam htela da dosoljavam i dodatno začinjavam jelo jer mi je delovalo da za tim nema potrebe. Nije ni bilo.
U jednom momentu sam poželela da obrišem ugao usana, ali nisam imala sa čim. Na stolu nisu bile postavljene papirne salvete, a platnena salveta mi je bila u „krilu“. Ne volim da je koristim za brisanje zbog crvenog karmina koji imam naviku da stavim.
Konobar se zainteresovao za moje zadovoljstvo sa preporukom. Zaista je bio srdačan iako bi trebao malo unaprediti stručno znanje. Mlad je i drag. Mislim da ima potencijala da uz dobrog mentora izraste u veoma dobrog konobara.
Ponudio me je sa kafom i poslasticom. Odabrala sam poslasticu po njegovoj preporuci, kolač sa jabukom i sladoledom od vanile.
Dok sam čekala poslasticu posmatrala sam baštu. Veštačko cveće na ulazu je delovalo kao veštačko čak i sa moje pozicije. Pretpostavila sam da je tenda i suša doprinela tome da u bašti ne bude prirodnog zelenila.
Stigao je pribor za poslasticu. Položen je pored pribora sa početka priče, koji je odavno trebao biti sklonjen. Poslastica je, takođe, bila veoma ukusna i lepo servirana.
Konobar mi je pojasnio koja vina imaju iako sam rekla da neću piti jer imam posla. Nekako mu nije bilo teško, bio je autentičan. Voli što radi u tom restoranu, očigledno.
Vratila bih se u ovaj restoran jer mi je bilo lepo, a bila sam zadovoljna i hranom. Rado bih ga preporučila. Sigurna sam da će u nerednom periodu kvalitet ići na gore jer se vidi da neko ko ga vodi prepoznaje tržišne zahteve i vodi računa o zadovoljstvu gostiju. Na kvalitetu se ne štedi, što je veoma važno ako želimo da privučemo one goste koji ga prepoznaju.
