Jedno od najznačajnijih pravila koja treba ispoštovati pri usluživanju vina je svakako serviranje na adekvatnoj temperaturi.
Ukoliko se vino servira na neodgovarajućoj temperaturi postoji velika opasnost da se prekriju njegove vrline i da se doživljaj naruši. S obzirom na razlike kod vina po boji, sadržaju alkohola, kiselina, ekstrakta, šećera i tanina, po mirisu i ukusu, logično je da će se i optimalne temperature, na kojima vino najbolje iskazuje poželjne karakteristike, znatno razlikovati.
Može se reći da se optimalne temperature belih vina kreću u rasponu od 8°C do 14°C, crvenih od 12°C do 18°C, a roze vina od 12°C do 14°C. Bela stona vina sa naglašenijim kiselinama, serviraju se ohlađena na 8°C do 10°C. Kvalitetnija bela vina sa razvijenim mirisom, tj. sortnim bukeom i bogatija u ekstraktu, što ih čini punijim na ukusu, najbolje iskazuju svoje senzorne karakteristike na temperaturi oko 12°C do 14°C. Specijalna vina poput porta, šerija ili marsale se serviraju nešto hladnija, na temperaturi od 10°C-12°C. Mlađa, lakša, crvena vina sa manje oporosti na ukusu, serviraju se ohlađena na 12°C-15°C (pino nuar, game, muskat hamburg i sl.).
Starija, na ukusu punija, buketna crna vina odležala najmanje tri godine, poput kaberne sovinjona, kaberne frana, merloa ili vranca treba uslužiti na temperaturi od 16°C do 18°C.
Senzorna svojstva vina zavise od temperature služenja. Arome se bolje opažaju na višim temperaturama. Arome se udišu na temperaturi od 14°C na više, a gube na temperaturi nižoj od 8°C.
Visoka temperatura naglašava slast i alkohol. Slano, gorko i oporo su izraženiji ukusi na nižim temperaturama.
Efekti kiselosti takođe znatno osciluju sa promenom temperature. Belo vino sa izraženom kiselošću je neprijatno na 18°C, prihvatljivo na 16°C, a daje osećaj prijatne svežine na 10°C.
Tanini, uzročnici oporosti (skupljanja usta) zahtevaju da se crvena vina piju na umerenijim temperaturama. Samo vina sa niskim sadržajem tanina mogu da se piju hladna.
